U Evropi posluje oko dva miliona socijalnih preduzeća, u kojima radi 11 miliona ljudi. Kod nas tek oko 1.200 preduzeća sa skromnih 10.000 zaposlenih. To bi uskoro moglo da se promeni, jer je posle deset godina Nacrt zakona o solidarnom preduzetništvu konačno spreman.
Status socijalnog preduzeća moći će, osim preduzetnika i privrednih društava da steknu i udruženja građana, fondacije i građani. Nacrt predviđa i da socijalno preduzeće ostvareni profit vraća u firmu ili zajednicu, a u slučaju gašenja, imovina prelazi na drugo preduzeće u tom statusu. Zaposleni će moći da učestvuju u donošenju ključnih odluka. Pitanjem socijalne ekonomije ili socijalnog preduzetništva unazad više godina se bavi Udruženje građana za podršku evropskim integracijama „Evrokontakt“ iz Kruševca. S tim u vezi, prošle nedelje je u Kruševcu organizovan 1. Mini sajam socijalnog preduzetništva na kom je učestvovalo 7 gradskih i okružnih udruženja koja se bave ovim vidom ekonomije.
Socijalna preduzeća su neprofitne privatne organizacije, koje se bave proizvodnjom roba i pružanjem usluga, što je direktno povezano sa njihovim jasnim ciljem da zajednica ima koristi od njihovih aktivnosti.
Ipak, ono što nedostaje u Srbiji je tržište za plasman proizvoda i usluga socijalnih preduzeća.
U Srbiji posluje oko 1.200 socijalnih preduzeća sa oko 10.000 zaposlenih.