Da politički život zaista nije jedna stranka pokazuju poslanici Skupštine Srbije i to iz saziva u saziv, od kojih nijedan nije prošao bez onih koji usred utakmice menjaju stranački dres. U proteklih 10 godina i od 744 poslanika, njih 52 je „preletelo“ iz jedne u neku drugu stranku, odnosno napustilo jednu i sa partijskom knjižicom se priključilo nekoj drugoj. Najviše se preletalo od 2008. do 2012. godine, a glavnih preletača najviše je bilo u dve, trenutno opozicione stranke – SRS i DJB.
Sve ovo pokazuju podaci „Crte“ koja je uradila istraživanje upravo o poslanicima – preletačima, analizirajući skupštinske sazive od 2008. godine sve do novembra 2019. Još jedan raritet parlamentarnog života u Srbiji, od ukupno 744 poslanika, njih 200 su bili članovi više od jedne stranke koju su predstavljali u Skupštini Srbije. „Analiza stranačke pripadnosti poslanika pokazala je i da je praksa promene članstva u strankama prisutna u znatno većoj meri izvan konkretnih slučajeva preletanja poslanika tokom trajanja njihovog mandata u Skupštini. Preko 200 od 744 poslanika tokom svoje karijere bili su članovi više od jedne političke stranke koju su predstavljali u lokalnoj ili republičkoj skupštini“, piše u istraživanju.
Rezultati pokazuju da je trend preletanja poslanika u Skupštini varirao tokom poslednjih deset godina, sa najvećim brojem preletanja u sazivu od 2008/12, tokom kojeg se odigrala skoro polovina zabeleženih slučajeva. „Detaljnom analizom stranačke pripadnosti narodnih poslanika od 2008. godine, zabeležili smo ukupno 54 slučaja preletanja i 52 preletača, odnosno poslanika koji su napustili političku stranku, odnosno izbornu listu na kojoj su izabrani za poslanike, promenivši partijsku knjižicu tokom trajanja svog mandata“, piše u istraživanju. Navodi se i da je analiza pokazala da su najveće promene u strukturi saziva, u pogledu političkih stranaka i poslaničkih grupa, nastale usled dva talasa „grupnih migracija“. Kako je pojašnjeno, ovi slučajevi obuhvataju preletanje grupe od preko 20 poslanika SRS u redove SNS tokom 2008. i 2009. godine, a povod za to bio je formiranje u tom trenutku nove političke stranke SNS. Preostala tri slučaja obuhvataju još jednog poslanika SRS koji se priključio Demokratskoj levici Roma. Takođe, među njima je i jedan poslanik DSS koji 2010. godine napušta stranku i postaje najpre samostalan poslanik, da bi se nakon toga priključio SNS. Treći „preletač“ je napustio Sandžačku demokratsku partiju 2009. godine i osnovao Socijaldemokratsku partiju Srbije zajedno sa Rasimom Ljajićem.
U skupštinskom sazivu od 2012. do 2014. samo osam poslanika promenilo je stranačku pripadnost s tim što je najviše preletača (ukupno šest), napustilo je DS. Među njima su četiri poslanika koja su iz redova DS prešli u novoformiranu stranku Zajedno za Srbiju na čijem čelu je bio bivši demokrata Dušan Petrović, kao i dvoje poslanika koji su prešli u Socijaldemokratsku stranku. Preletanja tokom ovog saziva obuhvataju i poslanika koji se pridružio SNS napustivši Narodnu partiju, kao i nestranačku ličnost izabranu na listi DS-a koja se priključila G17, odnosno Ujedinjenim regionima Srbije (URS).
Najveći broj preletača među poslanicima svoj prvi poslanički mandat dobio je na listi SRS. Tokom poslednja četiri saziva, ukupno 24 poslanika napustila su redove radikala i pridružila se drugim političkim strankama. „Crta“ navodi i da činjenica da 86 odsto građana smatra da poslanici „preleću“ iz lične koristi predstavlja alarmantan podatak. „Više od 80 odsto građana smatra da je pojava preletanja rasprostranjena među poslanicima u Skupštini Srbije, od kojih preko polovine smatra da je rasprostranjena u velikoj meri. Kao razloge zbog kojih poslanici najčešće preleću, čak 86 odsto njih izdvaja lični interes, dok samo 8 odsto smatra da poslanici menjaju stranačku pripadnost zbog uverenja“, navodi se u istraživanju.
Sa druge strane, izuzetno mali procenat građana smatra da preletači uopšte ne utiču na rad Skupštine (manje od 7 odsto), poverenje u političke stranke (9 odsto) i opredeljenje građana da glasaju na izborima (manje od 10 odsto). Sve ovo utiče na dalje urušavanje poverenja građana u instituciju Narodne skupštine, „koje već godinama alarmantno nisko“, navodi „Crta“. „Najnovije istraživanje za 2019. godinu pokazalo je da je radom aktuelnog saziva Skupštine zadovoljno svega 22 odsto građana. Čak dve trećine građana misli da poslanici u Skupštini više brinu o interesima svojih političkih stranaka nego i interesima građana. Sa druge strane, manje od 15 odsto građana smatra da narodni poslanici zastupaju interese običnih građana, a svega 18 da Skupština efikasno nadzire rad Vlade i vodi računa o tome da Vlada vodi odgovornu politiku za dobrobit svih građana“, navodi se u istraživanju „Crte“.
Iako fenomen preletanja ne predstavlja novinu u domaćoj praksi, naizgled bezazleni slučajevi preletanja mogu imati značajne posledice. „Preletanja postaje posebno problematično u slučajevima kada dovodi do prekrajanja izborne volje građana, čime doprinosi urušavanju poverenja građana u izborni proces, instituciju Skupštine, kao i u značaj građanske participacije u izbornim i drugim procesima“, zaključak je „Crte“.
Tekst preuzet sa blic.rs