Pravoslavni vernici danas proslavljaju svetu prepodobnomučenicu Paraskevu, u narodu poznata kao Trnova Petka. Ovim praznikom završava se mali letnji „ciklus ženskih praznika“, kome pripadaju i Ognjena i Blaga Marija.
Njene mošti čuvaju se u Carigradu. Na freskama i ikonama predstavljena je u monaškoj odeći sa krstom, kao simbolom stradanja, u jednoj ruci i grančicom mirte u drugoj ruci. Zbog blagosti i čuda koja je učinila za života, pred njene mošti i danas dolaze vernici da mole za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Praznik Trnove Petke, kao i praznici još dve svetiteljki koje se praznuju u avgustu – Ognjene Marije i Blage Marije, nisu crvena slova, ali su poštovani u srpskom narodu, a naročito među ženama.
Za Trnovu Petku kažu i da je ženski praznik, jer ga prvenstveno praznuju žene koje danas ne bi trebalo da mese, kuvaju ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukle gnev svetiteljke. Prema narodnom verovanju na praznik Trnove Petke ne radi se, da tokom godine ne bi trnule ruke.
Naši stari su verovale da ne valja mesiti hleb, prati veš, iznositi pepeo ili raditi bilo šta od ručnih radova.
Mlade devojke, veruje se, danas treba da beru cveće i njime kite kuće kako bi u domovima vladala sloga i mir. Devojčicama se danas oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća.