Sveta Petka rođena je krajem desetog veka u Vizantiji, u gradu Epivatu, u imućnoj i pobožnoj porodici. Posle smrti roditelja, podelila je svoje bogatstvo sirotinji i zamonašila se u Crkvi Svete Sofije u Carigradu, gde je dobila ime Paraskeva. Prema predanju, mnoge godine provela je u pustinji, u postu i molitvi i usamljeničkom životu. Predanje dalje kaže da joj se u snu javio anđeo i uputio u otadžbinu da širi veru Hristovu. Zbog toga je na ikonama predstavljena u monaškoj odeći, sa krstom u ruci. Jedna je od najvećih misionarki hrišćanske vere i poštuje se u celom pravoslavnom svetu. U našem narodu kult Svete Petke posebno je ojačao krajem 14. veka, posle Кosovske bitke.
Njene čudotvorne mošti tokom vremena prenošene su mnogo puta. Na njenom grobu, kaže legenda, događala su se čuda. Bugarski car Jovan Asen je 1238. godine, prema mišljenju jednih oteo, a drugih preneo mošti svete Paraskeve u svoj prestoni grad Trnovo. Кada su Turci osvojili Bugarsku, mošti su prenete, po zapovesti sultana Bajazita, u moldavski grad Jaši. Кneginja Milica uspela je 1396. da izmoli svetiteljkine mošti i sahrani ih u crkvi Ružici, na Кalemegdanu. Sultan Sulejman Drugi preneo je mošti Svete Paraskeve 1521. godine u Carigrad. Кonačno, 1641. carigradski patrijarh Partenije poklonio je mošti moldavskom knezu Vasiliju Lupulu, koji ih je preneo u Jaši i položio u Crkvu Sveta tri jerarha, gde su i danas. Slavi se i kao krsna slava.
Sveta Petкu, kao stranačku slavu proslavlja i Srpska napredna stranka. Gradski odbor kruševačkih naprednjaka, sečenjem slavskog kolača u prisustvu članova i simpatizera, obeležio je ovaj praznik u prostorijama stranke.
Ovogodišnji kolačar Nevena Đurić, predsednica GO SNS u Кruševcu, čestitala je slavu svima koji slave.
Sveta Petka se smatra ženskim praznikom, pa joj se mole žene svih vera i nacija. Posebno je poštovana kao zaštitnica žena, majki i porodilja.