Upozoravajući podatak je da je od oko 4.500 naselja u Srbiji, u fazi nestajanja 1.200, a mišljenje stručnjaka je da se taj proces neće zaustaviti ako se mladi ne vrate u selo i ako im se ne obezbede uslovi za život.
Predlog Nacionalnog tima za preporod sela je da se mladima koji žele da žive na selu bez nadoknade da do 50 hektara obradivog zemljišta koje je u državnom vlasništvu. Taj predlog podržao je i potpredsednik Akademskog odbora za selo SANU Milovan Mitrović.
„Jedini uslov za korišćenje tog zemljišta bio da bi da se na njemu organizuje poljoprivredna proizvodnja po savremenim uslovima“, rekao je ministar Milan Krkobabić. Izneo je da je od 570.00 poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, u vlasništvu mlađih od 40 godina svega 40.000. Istovremeno s oživljavanjem poljoprivredne proizvodnje, u selima je potrebno ulagati u zdravstvene i kulturne ustanove, puteve, a „u kakvom je stanju srpsko selo, pokazuje podatak da je 73 odsto domova kulturne van funkcije“, rekao je Krkobabić. Istakao je da je za dve i po godine osnovano 475 zadruga, a da je 95 dobilo ukupno milijardu dinara finansijske pomoći države.
Član Nacionalnog tima za preporod sela Vladimir Goati, založio se za „ukrupnjavanje“ poljoprivrednih parcela jer su „usitnjeni posedi velika prepreka razvoju poljoprivrede, čemu su doprineli propisi o nasleđivanju zemljišta“. Goati je predložio izmenu propisa o nasleđivanju da bi obradivo zemljište ostajalo u vlasništvu jednog naslednika, a ostali bi bili „pravedno isplaćeni“.
Predlog člana Nacionalnog tima Branka Maričića je da poljoprivredna gazdinstva treba da se udružuju, dok je Branislav Gulan ukazao na poseban značaj oživljavanja sela u pograničnim područjima Srbije. „U Srbiji 1.000 sela nema prodavnicu, a 500 nema asfaltiran put. U 150.000 kuća u selima niko ne živi, a 50.000 kuća nema vlasnika“, rekao je Gulan.
Predstavnici regionalnih razvojnih agencija su obećali da će pomagati Nacionalnom timu za preporod sela, ali su istakli da su za to potrebni stručni kadrovi.
Izvor: Beta, agencije